Podeli ovu vest

Izdvajamo za Vas / Saveti

13 MOĆNIH REČENICA KOJE DOKAZANO POMAŽU U SMIRIVANJU ANKSIOZNE I PLAŠLJIVE DECE

13 MOĆNIH REČENICA KOJE DOKAZANO POMAŽU U SMIRIVANJU ANKSIOZNE I PLAŠLJIVE DECE

Vreme je za polazak u školu i taman kada mislite da je sve ok čujete opet iste reči „Mama, ja neću da idem u školu!“ I sve lađe vam potonu. Svaki dan ista priča koja se obično završi suzama i kašnjenjem. Pokušavate da smirite dete rečima „Sve će biti dobro, dušo.“ Ili „Nema razloga za brigu.“ Ali, vaše reči nema ko da čuje. Dete je potpuno ubeđeno da IMA MNOGO razloga za brigu i da NEĆE sve biti dobro. U ovim situacijama su vam potrebne magične reči.

Ako se vaše dete bori sa anksioznošću i strahom sigurno ste potpuno svesni koliki je izazov naći prave reči kada je dete zabrinuto. Nije lako povezati se sa detetom a ne povećati strah, i u isto vreme ponuditi podršku i ohrabrenje.

U nastavku donosimo rečenice koje će vam pomoći baš u ovakvim trenucima. Imajte na umu da ne pomaže svaka taktika svakome. Vi najbolje poznajete vaše dete. Probajte, pratite reakcije i, ako ne reaguje na jedno, sledeći put probajte drugu taktiku. Na kraju ćete ustanoviti šta vašem detetu pomaže da se umiri, kako da ga ohrabrite i ulijete mu snagu.

Dakle, umesto da detetu, kada vidite da je zabrinuto, kažete samo „Biće sve ok“ ili „Ma ne brini“, pokušajte da mu uputite jednu od sledećih rečenica:

Mama je tu. Bezbedan/na si!

Anksioznost je osećaj koji čini da neke stvari izgledaju mnogo lošije i strašnije nego kada nismo zabrinuti. Ove reči, zato, mogu ponuditi osećaj sigurnosti i utehe kada dete oseća da gubi kontrolu, a naročito kada je jako zabrinuto i uplašeno.

Ako ne znate šta da kažete, ovo je odličan početak.

Pričaj mi o tome što te plaši.

Dajte detetu prostor da priča o svojim strahovima bez prekidanja. Budite strpljivi, nekom detetu je potrebno više vremena da obradi i rastumači svoje misi. Ne pokušavajte da popravite stvari ili nudite rešenja.

Detetu je nekada lakše ako mu date neko određeno vreme, na primer: „Hajde da pričamo o tome što te muči 10 minuta.“

Koliko je velika tvoja briga?

Pomozite detetu da verbalizuje veličinu svoje brige i tako vam da jasniju sliku o tome šta to za njega znači.

Deca mogu da opisuju svoju brigu koristeći ruke (od malo razmaknutih do skroz raširenih ruku) ili tako što ćete nacrtati tri kruga na parčetu papira (mali, srednji i veliki krug) i dati detetu da odabere onaj koji odgovara njegovom problemu.

Šta bi poručio/la svojoj brizi?

Objasnite detetu da je njegova briga kao dosadna „buba“ koja je stalno tu i govori mu da se brine. Zajedno smislite nekoliko rečenica koje biste joj poručili i onda neka ih dete govori svojoj bubi.

To može biti i naredba tipa „Odlazi bubo!“ ili „Ne moram da te slušam. Nije istina to što pričaš“ i drugo. Koristite i zanimljive i smešne glasove, a probajte i sa tihim i sa glasnim upozorenjima.

Da li možeš da nacrtaš svoj strah?

Mnoga deca ne mogu da izraze svoje emocije rečima. Ako je i vaše dete u toj grupi, ohrabrite ga i podstaknite da nacrta i oboji svoju brigu na papiru ili je napravi od papira.

Kada završi, dajte neko mišljenje i onda mu pružite priliku da objasni značenje svog crteža. Na primer: „To je baš puno plave boje! Zašto?“

Hajde da promenimo kraj!

dete-skolarci-2Deca koja su u strahu se često osećaju zaglavljeno u istom krugu iz koga ne vide izlaz.

Pomozite vašem detetu da sagleda više opcija tako što ćete mu reći da ispriča svoju priču ali da ostavi kraj otvoren. Onda mu dajte nekoliko novih završetaka. Neki mogu da budu i smešni, ali neka barem jedan bude realan za vaše dete. Fokusirajte se na to da vaše dete prevaziđe svoj strah sa sigurnošću.

Šta još znaš o… (dopunite rečenicu onim čega se dete plaši)?

Neka deca se osećaju jače i snažnije kada imaju više informacija o uzroku svog straha (naročito ako pričamo o stvarima kao što su tornado, liftovi, zmije itd.).

Ako vaše dete spada među ovu decu, probajte da nabavite knjigu o stvarima kojih se plaši, uradite neki naučni eksperiment ili zajedno istražite o tome na internetu. Nađite odgovore na pitanja poput opisa te stvari/pojave, koliko često se javlja, kako se ljudi štite itd.

Koju tehniku smirivanja hoćeš da koristimo?

Unapred napravite listu tehnika smirivanja u kojima vaše dete uživa. To može biti neka igra, grljenje lutke, neka uradi sam aktivnost, slušanje omiljene muzike, plesanje, crtanje, čitanje omiljene knjige i slično. Vežbajte te aktivnosti kada je dete mirno i zapisujte na zajedničkoj listi lepih stvari.

A onda, kada vidite da je dete zabrinuto i anksiozno, predložite mu da odabere nešto sa liste i tako se umiri.

Sada ću da udahnem duboko.

Ako vam se desi da detetu dajete mogućnost da odabere tehniku smirivanja ali se ono odupire jer je mnogo zabrinuto i uplašeno, koristite sebe kao tehniku smirivanja deteta!

Verbalizujte šta radite i kako se osećate zbog toga. Možete i da uzmete dete u naručje da ono može da oseti kako se vaša pluća šire i skupljaju kad dišete.

Pročitajte još…IZVINITE, DECO, ŠTO ZA VAS NIKO NE ZNA: Mladi matematičari doneli 6 medalja sa Olimpijade u Brazilu

To je strašno ali…

Pokažite detetu da razumete njegov strah tako što ga nećete pogoršavati već upotrebite reč „ali“.

Posle „ali“ dodajte rečenice poput: „ti si na bezbednom“ ili „ti si već ranije savladao/la taj strah“ ili „ti imaš plan!“

Ove rečenice podstiču interni dijalog koji vaše dete može da koristi i samo sledeći put kada se oseti zabrinuto i uplašeno, a vi možda i niste i pored njega.

Jedva čekam da mi pričaš o…

Svakom roditelju je teško da vidi da mu dete pati od brige. Ali, mnogi onda žure da spasu dete iz takve situacije.

Ohrabrite vaše dete da će preživeti to teško osećanje koje ga sprečava da uradi nešto tako što ćete pomenuti temu o kojoj ćete razgovarati zajedno kasnije – kakva je bila utakmica, šta je bilo u školi, čega se dete igralo itd.

Šta ti treba od mene? Kako ja mogu da pomognem?

dete-skolarciUmesto da pretpostavite da znate šta je vašem detetu potrebno, pružite mu priliku da vam kaže šta će mu pomoći.

Neko dete će reći da mu je potrebno da ga saslušate, zagrlite ili da mu pomognete da nađe rešenje. Ako ne možete da pomognete, pružite mu ono što želi kroz fantaziju. Na primer, na zahtev poput „Hoću da ti ideš sa mnom u školicu“ možete da odgovorite sa „Uuuhh kako bi bilo super da odrasli mogu u školicu!!“

Taj osećaj će proći. Mama obećava.

Ovu rečenicu možete koristiti i kada je dete na vrhuncu panike. Sva osećanja, kad-tad, prođu.

Objasnite detetu da možda izgleda da se nikada neće završiti, da je mnogo teško i da je to u redu, ali da ne treba da se fokusira samo na taj trenutak već i na olakšanje koje se nazire na horizontu.

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima!

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se