Problemi koje smo doživeli u detinjstvu opredeljuju kakav će biti kvalitet našeg života kao odraslih. Oni takođe mogu da utiču na model vaspitanja koji će sutra usvojiti naša deca kao i na to kako se suočavamo sa nedaćama.

​Nekako, od tih emotivnih rana ili bolnih iskustava iz detinjstva, mi stvaramo deo naše ličnosti.

1. Strah od napuštanja

Usamljenost je najgori neprijatelj onih koji su bili napušteni tokom detinjstva. Tu postoji konstanta pažnja na nedostatke, što će dovesti one koji su patili do napuštanja pertnera ili projekata dok je još uvijek rano za to, iz straha da oni ne budu ti koji će biti napušteni.

To je neka vrsta “Ja ću otići pre nego što me ti ostaviš”, niko me ne podržava, ne mogu da podnesem sve ovo “ako odeš, ne vraćaj se”…

Osobe koje su doživele iskustvo ostavljanja tokom detinjstva, moraju da porade na svom strahu od samoće, strahu od obacivanja i nevidljivih barijera fizičkog kontakta.

Rane koje su nastale napuštanjem, nisu ni malo lake za lečenje. Sami ćete postati svesni kada rane počnu da zarastaju i kada nestane strah od usmaljenosti i kada on bude zamenjen unutršnjim dijalogom koji je pozitivan i pun nade.

2. Strah od odbacivanja

Budući da se radi o dubokoj rani, ona uzrokuje unutrašnje odbacivanje. Mislimo na ono što smo doživeli, na naše misli i osećanja.

Ruski psiholog savetuje: Kako ne dozvoliti ŠKOLI DA SLOMI DETE?

Kada se pojavi, može da utiče na više faktora, kao odbacivanje roditelja, porodice ili sebe samih. To stvara osećaj odbijanja, negativne misli, osećaj nepoželjnosti što dovodi do potcenjivanja sebe samih.

Osoba koja pati od ovog bolnog iskustva oseća da ne zaslužuje naklonost niti razumevanje od bilo koga, i izoluje se u svoju unutrašnju prazninu zbog straha od odbacivanja. Verovatno, ako ste imali ovih problema tokom detinjstva bićete “neuhvatljive” osobe.

Nevakcinisana deca NEĆE MOĆI U VRTIĆ!

25 POKAZATELJA DA STE MAMA KOJA ČUVA SAMA

Zbog toga, neophodno je da radite na svom strahu, na svojim unutrašnjim strahovima i situacijama koje stvaraju paniku.

​Ako je ovo vaš slučaj, mislite o sebi, rizikujte i donosite odluku za sebe. Sve manje će vas uznemiravati činjenica što se neke osobe udaljavaju od vas i nećete to lično shvatiti, jednostavno ponekad će vas zaboraviti.

Najpre deci gradite SAMOPOUZDANJE, a kasnije KUĆU!

3. Poniženje

Ova rana nastaje kada u različitim momentima imamo osećaj da drugi ne odobravaju to što radimo i kritikuju nas. Ovaj problem možete čak i preneti na svoju decu, govoreći im da su nevaspitani, nepristojni i bezobrazni, a to uništava samopouzdanje deteta.

Na ovaj način, tip ličnosti koji se stvara sa ovom frekvencom, postaje “osoba koja zavisi od drugih”. Možete zauzeti stav “tiraninia” i egoiste kao mehanizam odbrane, i možete ponižavati druge radi stvaranja oklopa kako bi zaštitili sami sebe.

Ako ste doživeli ova iskustva, morate da radite na vašoj samostalosti, na vašoj slobodi, na razumevanju vaših potreba i strahova, kao i na vašim prioritetima.

Fantastična ideja učiteljice koja uspešno štiti svoje đake od vršnjačkog nasilja!

4. Prevara i strah od verovanja drugima

Ova osećanja se javljaju kada se dete oseća prevarenim, posebno od strane jedog od njegovih roditelja koji nije ispoštovao dato obećanje. Ovo dovodi do toga da nepoverenje koje proizilazi iz ovog problema može da se pretvori u zavist i druga negativna osećanja, kao i osećaj da ne zaslužuju to što im je obećano i što drugi imaju.

Ovi problemi u detinjstvu stvaraju sumnjičave osobe i osobe koje uvek žele da imaju sve za sebe. Ako ste tokom detinjstva patili od sličnih situacija, verovatno ćete imati potrebu da izvršite neku vrstu kontrole nad drugima, koja se obično pravda jakim karakterom.

Ove osobe priznaju svoje greške zbog načina na koji reaguju. Imaju potrebu da rade na strpljenju, toleranciji, kao i da nauče da budu same i da same odgovaraju za svoje postupke.

Pobedimo nasilje u sebi i oko sebe razvojem samopouzdanja!

5. Nepravda

Nastaje u kontekstu kada su ljudi koji se brinu o deci hladni i autoritativni. Tokom detinjstva, preterani zahtevi koji prelaze granice, stvaraju osećaj ne efikasnosti i bezvrednosti, kako u detinjstvu tako i u odrasloj dobi.

Direktna posledica onih koji su pretrpeli nepravdu je rigidnost, jer će ove osobe pokušati da postanu jako bitne i da osvoje veliku moć. To će verovatno dovesti do stvaranja fantazije o redu i perfekcionizmu, kao i do nemogućnosti da budu sigurni u odluke koje donose. Treba poraditi na poverenju i na mentalnoj snazi, pokušavajući da budete što fleksibilniji i da verujete drugima.

Kako VASPITATI DEVOJČICU u doba Kardašijana?

 

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima!