Podeli ovu vest

Izdvajamo za Vas / Zanimljivosti

Deci zabranjen ulaz! Da li živimo u društvu koje je neprijateljski nastrojeno prema mališanima?

Deci zabranjen ulaz! Da li živimo u društvu koje je neprijateljski nastrojeno prema mališanima?

Moj  suprug i ja, nedavno smo bili sa našom decom od sedam i pet godina na večeri u jednoj piceriju u Parizu. Kako smo dan proveli “na nebu”,  na vrhu Ajfelovog tornja, bili smo puni entuzijazma i prelepih utisaka, ali večeru je upropastilo veoma nepristojno ponašanje. Ali ne naše dece koja su srećna jela svoju picu, nego ponašanje šezdesetogodišnje Britanke koja je sedela za susednim stolom i streljala nas pogledom od kako smo ušli.

Ja se samo pitam ko će sve ovo “NIŠTA” da radi kad se porodiljsko završi?

Naše uživanje u dezertu prekinuo je veoma glasan komentar starije gospođe. Čoveku koji je sedeo preko puta nje, rekla je: “Jedina mana ovog retorana je što u njemu ima mnogo dece.”

Možda je trebalo da odreagujem na taj komentar, ali sam kao roditelj naučila da je najbolji način da se nosiš sa ispadima u javnosti tako što ih ignorišeš.

KUĆA MI JE UVEK PRLJAVA, PSUJEM I VIČEM, JA SAM ODLIČNA MAJKA!

I to nije prvi put da sam se susrela sa tako nečim, a mnoge prijateljice žalile su mi se da su bile u sličnim situacijama.

Baš ove nedelje u medijima se raširila vest kako jedan tematski kafić u kom gosti treba da ožive osećaj putovanja brodom, zabranjuje da u njega dolaze deca mlađa od 12 godina uz objašnjenje da želi da njegovi gosti u “putovanju” uživaju bez ometanja i uznemiravanja.

I on nije jedini vlasnik ugostiteljskog objekta sa tim stavom. Čini se da gotovo svuda u svetu postaje veoma popularna taj “deca nisu poželjna” stav.

Čak iako to ne piše, zaposleni i gosti veoma jasno stavljaju do znanja da to misle.

I nisu u pitanju samo kafići i restorani, postoje i hoteli, čak i čitava mesta koja su rezervisana samo za odrasle, što mi je potvrdila i radnica jedne turističke agencije koju sa pozvala povodom ovog svog malog istraživanja.

Nisam išla u vrtić: Mene je životu naučila MOJA BAKA!

Takođe, na osuđujuće poglede i komentare može da se naiđe i u supermarketima, prodavnicama, knjižarama.

Čak i mnogi moji prijatelji u tridesetim i četrdesetim godinama, a nemaju decu, žale se kako su ručkovi u kafeima i restoranima postali nemogući i kako im je teško da pronađu mirno mesto za uživanje.

Sa jedne strane, dovedu vas u situaciju da vas je sramota svog deteta koje je samo – dete, čak i da se osećate poniženo jer imate decu.

10 koraka kako da naša deca budu PAMETNIJA

A sa druge strane – da li možemo da im zamerimo ako im smeta da im se tuđe dete vrzma oko stola i stavlja prstiće u tanjir onda kada oni žele da razgovaraju sa prijateljima i uživaju u svom obroku?

Ili smo postali društvo koje ne prihvata decu? Da li postajemo izrazito netolerantni na mališane i njihovo nepredvidivo ponašanje?

Prirodno je, naravno, da osećamo ljutnju i potrebu da se stanemo iza svoje dece i bojkototujemo i žalimo se i to na nekim višim nivoima, međutim, to se ne dešava, a revolucionarne ideje o protestima nikada ne prolaze.

Kako se vi kao roditelj osećate povodom toga? Da li je izričita zabrana i oznaka na restoranu zaista potrtebna ili je dovoljno da nas puste da mi sami, kao roditelji, procenimo gde možemo da odvedemo naše dete?

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima!
Izvor:Yumama

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se