Podeli ovu vest

Blog / Izdvajamo za Vas

Jedan običan dan u školi i pitanje vredno razmišljanja: Da li je poslednji momenat da roditelji i nastavnici više poštuju jedni druge i kako to postići

Jedan običan dan u školi i pitanje vredno razmišljanja: Da li je poslednji momenat da roditelji i nastavnici više poštuju jedni druge i kako to postići

U prvi razred osnovne škole tokom marta meseca dolazi novi učenik. Dečak, živahan, želi da se pokaže i dokaže novim drugarima. Na času fizičkog vaspitanja dok je učiteljica organizovala igru devojčica, tri drugara su nasrnula na „novajliju“. Igrao se fudbal. Novi učenik već par meseci trenira i želi da se pokaže u ekipi kao dobar golman. Ali, odeljenje već ima svog golmana i dolazi do sukoba. Nema tu ni onog: „molim te, ja bih voleo sada da branim“, nego odmah guranje i vikanje „skloniii seee!“ „Novi“ ne trpi da mu komanduju, guraju ga, viču, nego udara gde stigne. I on gura nove drugare, njih trojicu, udara pesnicom, obara na zemlju, psuje. Okršaj se završava tako što jedan od trojice „napadača“ ima čvorugu, drugi ranicu od udarca pesnicom, a treći prolazi neozleđen… Učiteljica zbrinjava ranjenike… Roditelji stižu u roku od 10 minuta jer učenici prvog razreda imaju mobilne telefone i roditeljske instrukcije da „zovu u pomoć“ u slučaju nevolje. Nastaje pravi haos: otac učenika koga je „novajlija“ udario pesnicom galami po školi, ne sluša ni učiteljicu ni pedagoga koji član školskog Tima. On zahteva da se tu odmah stvori direktor škole, jer u pitanju su dva povređena učenika. Pre toga je naravno obavestio prosvetnu inspekciju. Ne dozvoljava pedagogu da se čuje sa njegovom suprugom koja je odvela povređeno dete kod lekara. Hoće da vidi direktora i još više se nervira, jer direktor veruje svojim saradnicima i obaveštava ga telefonom da će se školski Tim za zaštitu dece od nasilja i zlostavljanja sutra, kada deca dođu u školu, pozabaviti slučajem sukoba učenika. On se i dalje nervira, viče, galami, ne može da veruje da posekotina na usni jednog deteta i čvoruga na glavi drugog, nisu razlog da se direktor škole odmah stvori na licu mesta. Šta su učiteljica i pedagog za ovakav slučaj? Niko i ništa…

deca_se_tukuSledećeg dana svi učenici dolaze u školu. Učiteljica i pedagog obavljaju razgovor sa odeljenjem. „Lekar je rekao da je povreda laka“, kaže sin „ljutitog“ tate. „Nastavnice, mi smo se pomirili i svi smo sada odlični drugari“ kaže drugar koji je dan pre „zaradio“ čvorugu na glavi. „Novajlija“ je srećan! Na velikom odmoru je sa drugarima iz jučerašnjeg sukoba podelio užinu. Učiteljica i pedagog su pohvalili decu što su samostalno rešili sukob i ukazali na jučerašnje greške. Deca su se složila, grle se i smeju… A roditelji, na ranije osnovanoj viber grupi odeljenja, atmosferu su zagrejali do usijanja: neki su protiv novog učenika, drugi, na poziv „ljutitog tate“, optužuju direktora škole, treća grupa je za smirivanje situacije – pružaju podršku školi, uz racionalizaciju događaja – „dobra je učiteljica, a i direktor nije loš“.

Jedno je jasno – deca su na svoj način uspela da reše konfliktnu situaciju. Odrasli nisu položili taj ispit. Sukob između roditelja je nastavljen na društvenim mrežama, spor roditelja i predstavnika škole završiće kao predmet u fascikli, na stolu nekog prosvetnog inspektora. A inspektor će doći u školu da pregleda dokumentaciju, prikupi izjave i dokaze, napravi zapisnik i predloži mere. Gde je rešenje čvora?

 
Predlozi za razmišljanje roditeljima:
1. Poučite decu da, kada pođu u školu i postanu đaci prvaci, pored vas imaju i ljude iz škole kojima mogu i treba da se obrate za pomoć u nevolji;
2. Poklonite školi svog deteta pre svega poverenje. Nije prihvatljivo da dete već u prvom razredu mobilnim telefonom doziva roditelja da mu pomaže u sukobu sa vršnjacima pored nastavnika, stručnih saradnika i ostalih zaduženih i odgovornih za bezbednost dece u školi.
3. Usadite svom detetu veru da je zrelo da sukobe sa vršnjacima rešava na konstruktivan način i, kada to učini, pohvalite ga i podržite u tome!
4. Ne zbunjujte dete svojim sumnjama da su zaposleni u školi nedovoljno stručni ili ne rade svoj posao. Podržite školu i zaposlene pred detetom čak iako se ne slažete u potpunosti. Nastojte da neslaganja sa osobljem škole, uz dobru volju, rešite u susretu sa tim ljudima.
5. Nastojte da vaše dete naučite da sa naklonošću prihvata nove prijatelje i pomogne im da se uklope u kolektiv.
6. U kriznim situacijama (loše ili nepravedno ocenjivanje, ponašanje deteta, bezbednost) požalite se najpre učiteljici / učitelju vašeg deteta, potom pedagogu, psihologu, direktoru škole. Tek kad iscrpite sve raspoložive resurse škole, a vaš problem nije rešen, potražite pomoć van škole. Dajte ljudima iz škole šansu i vreme da vam pomognu. Oni su stručnjaci, ali nisu čarobnjaci!
7. Sarađujte i dogovarajte se sa drugim roditeljima iz škole vašeg deteta kako da budete saradnici škole. Od trenutka kada je vaše dete postalo đak, VI I ŠKOLA STE PARTNERI U ZAJEDNIČKOJ MISIJI – ZDRAVO ODRASTANJE DECE I MLADIH!

Predlozi za razmišljanje zaposlenima u školi:
1. Upoznajte roditelje đaka prvaka sa jasnim PRAVILIMA PONAŠANJA u ustanovi, već na prvim sastancima. Na zanimljiv način i na vidnim mestima u školi, izložite procedure za rešavanje konfliktinih situacija i naglastite obavezu njihovog poštovanja i od strane zaposlenih i od strane roditelja a posebno od strane učenika!
2. Kroz različite aktivnosti i manifestacije u okviru škole, pružite priliku roditeljima đaka prvaka da upoznaju stručne saradnike u vašoj ustanovi i sagledaju njihovu ulogu i zadatke. Često roditelji negoduju kada im dete posećuje školskog psihologa ili pedagoga. U većini slučajeva, to negodovanje se može preduprediti predstavljanjem uloge i značaja psihologa i pedagoga u školi. U sklopu istih aktivnosti i manifestacija roditelji treba da upoznaju i direktora škole. Dobro je da direktor škole poseti po jedan roditeljski sastanak u svakom odeljenju prvog razreda, da se predstavi roditeljima i saopšti im svoj program rada, kao i očekivanja u vezi saradnje roditelja i škole. Tom prilikom, važno je da direktor pokaže spremnost da sasluša roditelje i njihova pitanja, strepnje i nedoumice. Možda bi eventualna nezadovoljstva bila prevenirana ovim načinom uvažvanja od strane najodgovornije osobe u školi.
3. Preporuka je da direktor škole ima „otvorena vrata za roditelje“ – jedan dan u nedelji, kada će u poslepodnevnoj smeni razgovarati sa roditeljima koji se susretnu sa konkretnim problemima čije rešavanje zahteva uključivanje direktora škole.
4. Roditeljima učenika nikada ne pričajte o drugoj deci tokom individualnih savetodavnih razgovora. Obaveštavajte ih o učenju i ponašanju isključivo njegovog deteta.
5. Učitelji đaka prvaka posebnu pažnju treba da posvete formiranju odeljenjskog kolektiva. Istu pažnju treba posvetiti i organizovanju roditelja u odeljenjski kolektiv.
6. Učitelji i odeljenjske starešine treba da budu članovi grupa i društvenih mreža i da prate komunikaciju između roditelja a i između dece. Sve zloupotrebe, bez obzira odakle dolaze, u virtuelnom prostoru treba na vreme zaustaviti! Hitni sastanci uživo i otvoren i razgovori pravi su način za razjašnjenje nesporazuma nastalih u virtuelnom prostoru.
7. Ne vodite razgovore o deci u njihovom prisustvu, osim u izuzetnim slučajevima. Nastojte da uvek kažete nešto pohvalno o učeniku, pre nego što upozorite roditelja na propuste, nedostatke u ponašanju i učenju deteta .
8. Ubedite roditelje da su vam važni ! ONI I JESU VAŽNA KARIKA BEZ KOJE NIJEDNA ŠKOLA NIJE FUNKCIONALNA U POTPUNOSTI!

I NA KRAJU, PORUKA ODRASLIMA: PROČITAJTE PRIČU JOŠ JEDNOM! DECA SE BRZO POSVAĐAJU, ALI SE JOŠ BRŽE POMIRE, A NAJBRŽE OD SVEGA ZABORAVLJAJU! ODRASLI, KOJI SE BAVE VASPITANJEM DECE NE TREBA DA SE MEĐUSOBNO SUKOBLJAVAJU. ONI DUGO PAMTE SUKOBE I SVAĐE I TAKO PREDSTAVLJAJU LOŠ UZOR ZA VASPITANJE SVOJE DECE.
ODRASLI, NE NASEDAJTE NA PREDRASUDE DA SU PRED VAMA MALIŠANI KOJI SE BEZ VAS NIKAKO NEĆE SNAĆI. VOLITE IH VERUJUĆI U NJIH! I, VERUJTE ŠKOLI IAKO JE MOŽDA NE VOLITE…

Marija_Stefanović

O AUTORU:
Marijana Stefanović, je rođena u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu – Odsek za psihologiju. Već 30 godina radi u osnovnoj školi i neprestano uči. Odavno je uvidela da je koncept „celoživotnog učenja“ održava u formi u svakom smislu. Autor je i realizator brojnih akreditovanih programa za obuku nastavnika: „Vaspitni problemi kod učenika i kako ih prevazići“, „Odrastanje bez alkohola droge, kocke sekti i nasilja“ „Ocena, samoprocena i formativno ocenjivanje“… Autor je knjige „Znamo brineš“, namenjene svima koji brinu za zdravo odrastanje normalnih mladih ljudi u „nenormalnom okruženju“.

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se