Podeli ovu vest

Blog / Izdvajamo za Vas / Saveti

Kada i kako je najbolje pomoći detetu

Kada i kako je najbolje pomoći detetu

POMOĆ DETETU PRUŽITI OPREZNO I KAD JE TRAŽI

 

Dete kao individua, ima sklonosti, želјe i interesovanja. Ako ih poštujemo, omogućavamo mu da ih razvije u skladu sa svojim poten­cijalima. Marija Montesori (2006) kaže da dete treba da se razvija u skladu sa svojim sposobnostima i u to se ne smeju svojim uticajem mešati odrasli. Ono donosi odluke o tome šta će učiti i raditi u skladu s svojim interesovanjima.

Roditelјi se često postavlјaju kritički prema deci. Ona, u predškolskom periodu, upoznaju svet oko sebe kroz igru i pokrete. Veoma često do rezultata dolaze kroz eksperimentisanje, kroz pogreške i uspehe. Ukoliko im uvek dajemo krajnje rešenje, rezultat će biti slabiji nego ako do njega dođu sama. Preteranim pomaganjem razvijamo kod njih lenjost u pokušajima i očekivanje da ćemo im uvek dati rešenje umesto da do njega dođu sama. Ukoliko dete želi da radi samostalno, treba mu to i omogućiti. Stalnim mešanjem roditelјa i ispravlјanjem grešaka koje dete pravi stvara se nesigurnost i nesamostalnost. Poznato je u pedagogiji, da ako prenosimo znanje tako što ćemo pričati o nečemu, zapamtiće se do 30% rečenog. Ukoliko pokažemo, rezultat se penje na 50%, ali ako vaspitanik, učenik, uradi sam, samostalno neki zadatak, kvalitet naučenog se penje na 70%.

Pročitajte još…Srpska ćirilica-Nova BESPLATNA aplikacija koja uči mališane da pišu ćirilic

roditeljstvoPotrebno je detetu omogućiti da samostalno uči i radi. Time stiče znanje i umenje. Ono uvežbava opštu sposobnost samostalnog učenja i razvija samostalnost uopšte. Kroz samostalni rad, kroz pokušaje, pogreške i uspehe, dete razvija kod sebe sposobnost da se suoči sa neuspehom i uči da se vežbanjem, upornošću i radom ti neuspesi mogu prevazići. Razvija se samouverenost, ali i sposobnost da se suočava sa neuspesima. Ukoliko se dete obrati roditelјu, vaspitaču sa molbom za pomoć, treba ga uputiti na način kako će se problem rešiti, a ne davati mu gotovo rešenje. Potrebno je motivisati dete pohvalama i pokazivanjem zainteresovanosti za njegov rad. Na uočene greške treba izuzetno pažlјivo ukazati detetu, najbolјe kroz analizu već završenog rada ili suptilno tokom rada ukoliko je greška takva da će sprečiti završetak. Sve što govorimo mora imati pozitivan ishod.

Možemo da zaklјučimo da se u rad deteta ne treba mešati, ne treba mu nametati rešenja i načine dolaska do njih. Svojim relativno pasivnim ponašanjem uveravamo dete da samo završi rad i time mu razvijamo samostalnost, sigurnost u sebe i sposobnost da se suočava problemima i da ih rešava. Ukoliko dete samo zatraži pomoć, tada ćemo se pažlјivo umešati stimulacionim savetima.

POKUŠAJMO ZAJEDNO – ZONA NAREDNOG RAZVOJA

 

Ukoliko se u samostalnom radu dete suoči sa problemom, teškoćom koju ne može samo da savlada, ono može da se povuče i da napusti rad koji mu je do tog trenutka donosio zadovolјstvo učenja kroz igru. Da bismo to sprečili, potrebno je umešati se, pokušati zajedno, logično, ukoliko dete prihvati našu pomoć. Ako mu se obratimo rečima „pokušajmo zajedno“ i sama naša pomoć će biti prihvaćena ne kao nametnuta pomoć odraslog nego kao pomoć saučesnika u igri. U ovome vidimo osnove heurističke nastave gde se dete podstiče da dođe do rešenja na osnovu onoga što već zna. Još je Komenski govorio o tome da je potrebno deci pomoći da do uspeha dolaze sama, da im se razvija sposobnost razumevanja stvari, a ne da im se serviraju gotova rešenja.

pomoc_detetu

Govoreći o pomoći detetu, poznati psiholog Lav Semjonovič Vigotski (2006) ističe značaj socijalne interakcije za kognitivni razvoj. Vigotski govori i o učenju kao pokretnoj sili psihičkog razvoja deteta. Učenje pokreće razvojne procese u detetu. Zona narednog razvoja je razlika između stvarnog i mogućeg razvoja deteta. Po istom autoru, potrebno je podsticati dete da bi se podigao nivo znanja sa postojećeg na moguće. Zona narednog razvoja podstiče razvoj psihičkih funkcija koje se nalaze u procesu sazrevanja. Podsticanje deteta je primereno i pravilno samo onda ako ide ka pobolјšanju određenih psihičkih funkcija i kada je usmereno ka razvijanju znanja i umenja. Mogu se uočiti dva aspekta te saradnje odraslih i dece. Tokom zajedničkog rada, ne dolazi do interakcije samo na kognitivnom, saznajnom planu već se pojavlјuje i afektivno-motivacioni aspekt odnosa koji se uspostavlјa između odraslih i dece. Efekti tog zajedničkog rada su u izvesnoj meri trajni i dovode do razvitka kako kognitivnih i metakognitivnih tako i drugih osobina deteta kao što su motivacija, sigurnost u sebe i dr. U početku motivacija je spolјašnja, da bi vremenom postala i unutrašnja kojoj je odlika da su motivi dugoročniji i trajniji nego kod spolјašnje motivacije. Na ovaj način, razvoj deteta ide u pravcu razvijanja samostalnosti, tako da se širi broj radnji koje mogu da obavlјaju bez pomoći odraslih. Dete će se razvijati brže i uspešnije, a samim tim razvija se i osećaj sigurnosti, samouverenosti i samostalnosti. (L. Vigotski, 2006).

Pročitajte još…Kako motivisati dete da samostalno piše domaće zadatke

Da rezimiramo: Ukoliko dete traži ili prihvata pomoć odraslih, to može dovesti do akceleracije (ubrzavanja) razvoja njegovih znanja i sposobnosti. Pomoć odraslih treba da se odnosi samo na one stvari koje dete nije u stanju da uradi samostalno. Nakon savladavanja određenih radnji, one se prepuštaju deci. U ovom radu treba izuzetno paziti da se ne uguši prirodna pažnja deteta i njegova želјa za osvajanjem novih znanja. Tokom zajedničkog rada sa decom, da bi se ostvario naredni razvoj, Vigotski kaže da je potrebno osetiti trenutak kada je dete ovladalo novim radnjama i tada mu ih prepustiti. Ukoliko se dete prerano upusti u poslove za koje još uvek nije spremno, može se doći u situaciju da se interesovanja uguše time što će se ono osetiti neuspešnim. Takođe, ukoliko odrasla osoba ne prepusti detetu, na vreme, poslove kojima je već ovladalo, to može uticati na gubitak interesovanja za radnju kao i za saradnju sa odraslom osobom. Potrebno je ponašati se i raditi sa decom u skladu sa osnovnim pedagoškim principima, koje je postavio još Jan Amos Komenski.

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima.

AUTOR:

dr-goran_vilotijevic

Dr Goran Vilotijević je rođen u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene srednje, upisao je i završio, Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave. Po osnivanju Učiteljskog fakulteta, upisao je isti, a po završetku studija na Učiteljskom diplomirao je i na Filozofskom fakultetu na smeru – Pedagogija. Magistrirao je na Učiteljskom fakultetu na temu WEB portali u funkciji diseminacije didaktičko-informatičkih inovacija, a na Filozofskom fakultetu je doktorirao na temu Kritičko-emancipatorski i sistemski činioci organizacije nastave u efikasnoj školi.

Radio je devet godina kao nastavnik razredne nastave u dve beogradske škole. Nakon toga je bio rukovodilac u Centru za obrazovnu tehnologiju. Od 2002. do 2012. godine je bio direktor OŠ „Banović Strahinja“ u Beogradu. Trenutno predaje na Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu.

U svom dosadašnjem radu bavio se unapređenjem i inoviranjem nastave. Objavio je više stručnih radova u naučnim časopisima. U radovima se uglavnom orijentisao na unapređenje rada škole, na načine poboljšanja rada i učenja korišćenjem informacionih tehnologija kao i na načine unapređenja rada direktora i boljeg rukovođenja školom.

Podeli ovu vest

1 Komentar

  1. Gorane, postavio si pravi rad na pravom mestu. Kreativno i jasno si preneo stručnu poruku. Mislim da je ovo veoma koristan način komuniciranja na facebook-u. Sve što si preneo ima smisla za mnoge kategorije ljudi: za roditelje, buduće roditelje, vaspitače i buduće vaspitače. Velika i raznovrsna grupa facebook korisnika, ako želi, može da nauči mnogo. I

    Odgovori

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se