Podeli ovu vest

Izdvajamo za Vas / Saveti

Kako da naučite dete da se odbrani od nasilnika?

Kako da naučite dete da se odbrani od nasilnika?

Živimo u vremenu u kome je vršnjačko nasilje postalo deo svakodnevnice, a agresiju ispoljavaju sve mlađa i mlađa deca. Sigurno ste se zapitali: kako da naučim dete da se brani od nasilnika?

Jedno je izvesno: na nasilje se mora reagovati. Guranje pod tepih nije rešenje. Čak i ako vaše dete još nije imalo kontakta sa nasiljem, počnite da ga učite šta je u redu, a šta nije. Tako će naučiti da prepozna kada se prema njemu ne ponašaju na odgovarajući način, ali će naučiti i da nije u redu da se samo svrsta na stranu grubijana. Razvijajte i poverenje, vaše dete mora znati da sme da vam se poveri ako se ikada nađe na meti grubijana.

 

istock_93301035_medium-579beb823df78c32768dc9eb


Šta je sve nasilje?

Najteže oblike nasilja svaki roditelj ume da prepozna. Fizičko maltretiranje, ucene, vređanje i ponižavanje ostavljaju izuzetno velike posledice, ali za dete ništa manje nasilno nije: zadirkivanje vršnjaka, traženje usluga koje ne želi da pruži (prepisivanje, šaputanje, davanje igračke, ličnih stvari), namerno uništavanje njegovih stvari: igračaka, odeće…

Naučite dete da u svakoj od ovih situacija ima pravo da se bori za sebe i da nije obavezno da popusti pred ubeđivanjem vršnjaka, ukoliko samo ne želi nešto da uradi. Naučite ga da vam se obrati u ovakvim situacijama i da savet zatraži najpre od vas.

Kako ne smem reagovati na nasilje?

Postoji nekoliko tipičnih reakcija koje su pogubne ukoliko pokušavamo da naučimo svoje dete da se izbori sa nasiljem.

Za prvu grupu reakcija karakteristično je mirenje sa situacijom i prećutno pristajanje na nasilje. Rečenicama poput: “svima se to događalo kada su bili mali”, “samo se tužibabe žale”, “proći će samo od sebe”, “odustaće ako ih ignorišeš” – poručujete vašem detetu da mora da se pomiri sa nasiljem.

U drugu grupu spadaju one reakcije koje poručuju da na nasilje treba uzvratiti istom merom: “samo ga mlatni”, “obavezno mu vrati” su rečenice koje predstavljaju drugu krajnost. Dok vi pokušavate da naučite dete da se odbrani, vi mu saopštavate da je nasilje u redu i da prevlast ima onaj ko je jači.

Pročitajte još…Zašto je školski sistem u Japanu jedan od najboljih u svetu?

Kako da vaspitam dete da ne postane žrtva nasilnika?

1. Nemojte prezaštititi dete

Ovo je prvo i osnovno pravilo – nemojte ulepšavati stvarnost i od dece skrivati slučajeve nasilja. Na način koji je prilagođen njegovom uzrastu, kroz igru, priče, ozbiljne razgovore, primere njegovih vršnjaka upozorite ga na situacije koje ga mogu zadesiti. Dete koje je dobilo više činjeničnih informacija praviće ispravne, logične izbore i donositi odluke zasnovane na tim informacijama.

2. Naučite dete da kaže “ne”

Za većinu roditelja ne, ne može i neću izazivaju glavobolje jer znače oglušenje o njihov autoritet. Ali, ako naučite dete da ne sme da vam govori ne i neću, naučićete ga da se tako odnosi i sa drugima. A u savremenom svetu upravo ove reči mogu predstavljati vašem detetu prvi nivo samoodbrane.

3. Naučite dete da vam se poveri

Naučite dete da može da vam prenosi detalje svih događaja u vrtiću i školi, da sa vama može da priča o vršnjacima, prvim ljubavima, ali i neprijatnostima. Ponavljajte mu da, ako se ikada nađe u situaciji da je izloženo nasilju, mora zatražiti pomoć od vas.

4. Naučite dete da se fizički brani

Ovo je možda najteži zadatak za roditelje. Moraćete vrlo jasno detetu da objasnite da nije u redu da napada, da udarce i ujede koristi kada mu nešto nije po volji, jer će ga to izjednačiti sa onima koji njemu čine zlo. Ali, isto tako, morate mu objasniti situacije u kojima je ono napadnuto i u kojima je sasvim u redu da primeni silu kako bi se odbranilo i zaštitilo. Jasno mu recite gde je granica samoodbrane: kada napadač odustane, i za dete je vreme da se povuče koliko god mu privlačno izgledalo da uzvrati istom količinom bola koju je ono trpelo.

 

collectif-autisme6

 

Kako da pomognem detetu koje je pretrpelo napad nasilnika?

Ako je vaše dete već imalo tu nesreću da oseti šta znači biti žrtva i trpeti nasilje, morate učiniti sve da mu pomognete da prevaziđe strahove i da izlečite psihološke posledice. Jer, modrice će proći kroz nekoliko dana, ali ožiljci na psihi deteta trajaće doživotno, ukoliko ne budete adekvatno reagovali.

– postanite utočište. Vašem detetu neophodno je mesto gde se oseća sigurno i zaštićeno.

– sprečite da se događaj ponovi. Učinite sve što je u vašoj moći da sprečite da dete ponovo postane žrtva.

– neka dete govori. Detetu je sada neophodna stručna pomoć, pa bi najbolje bilo da ga odvedete kod psihologa. Neka ga on navede da govori i da prevaziđe traumu.

– stavite mu do znanja da nije krivo.

– volite svoje dete.

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima!

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se