Podeli ovu vest

Blog / Izdvajamo za Vas

Pobedimo nasilje u sebi i oko sebe razvojem samopouzdanja!

Pobedimo nasilje u sebi i oko sebe razvojem samopouzdanja!

Informatičko doba iznedrilo je i nove oblike nasilja među decom.

  • Internet nasilje

Deca, već u predškolskom uzrastu, počinju da koriste internet, što je dobro, jer na zanimljiv način rano stiču informatičku pismenost, koja je postala imperativ opšte pismenosti i kulture. Većina mališana u tome daleko premašuje svoje roditelje. Iako internet pruža brzu dostupnost različitih i zanimljivih informacija, kao i komunikaciju sa velikim brojem ljudi, potrebno je biti svestan i opasnosti koje u tom svetu vrebaju. Glavni rizici nekontrolisane upotrebe interneta za decu su: izloženost uznemirujućim, agresivnim ili nepristojnim e-mail porukama, direktna komunikacija sa osobama koje mogu da traže neprimerene odnose, izlaganje eksplicitnim seksualnim sadržajima ili sadržajima koji propagiraju nasilje, preterana izolovanost deteta koje, usled čestog i nekontrolisanog korišćenja interneta, zanemaruje druge vidove zabave i socijalnih kontakata.

internet_nasiljeMeđutim, internet postaje i novo područje vršnjačkog nasilja. U praksi postoji mnogo primera da deca otvaraju blogove na tuđe ime. Potom na tim stranicama iznesu nekoliko istinitih detalja o navodnom vlasniku bloga, kako bi stranica dobila na uverljivosti. Nakon toga, navode da „vlasnik bloga“ nudi seksualne usluge, objavljuju broj telefona te osobe ili tačnu adresu, praveći tako od nedužne osobe metu za nasilnike. Dete na čije ime je blog otvoren ne može izbrisati stranicu niti lažne podatke, jer mu je za to potrebna šifra koju ima samo onaj ko je blog u njegovo ime otvorio. Postoji primer dečaka iz SAD koga su vršnjaci na jednoj internet stranici prozvali islamskim teroristom, a za drugog su proširili vest da je homoseksualac.

Pročitajte još…Zanimljivosti o Srbiji za koje možda niste znali!

Kod ovakvih slučajeva je najvažnije informisati i decu i roditelje da ovakve slučajeve mogu prijaviti internet provajderu, koji je dužan da ukloni sporni sadržaj sa interneta i na taj način predupredi eventualno mentalno ili fizičko nasilje i dalje komplikacije za dete koje je žrtva ovakve zloupotrebe.

• Nasilje mobilnim telefonom

Ovaj oblik nasilja uključuje bilo kakav oblik poruke zbog koje se osoba oseća nelagodno, ili joj se na neki način preti- poruka može biti tekstualna, video poruka, fotografija, poziv kome je uvreda osnovna sadržina i cilj.

Saveti koje možemo dati deci :

– Da pripaze kome daju broj mobilnog telefona
– Da ne odgovaraju ako dobiju poruku sa nepoznatog broja. Takođe ne treba odgovarati na poruke koje kod dece izazivaju negativna osećanja.
– I sama deca treba da preispitaju da li će njihova poruka nekog uvrediti, pre nego što je pošalju
– Roditelji bi trebalo da razmisle o tome da uvedu pravilo prema kojem nije dopušteno slati fotografije ili videozapise drugih ljudi bez njihove dozvole. Ovo pravilo treba da ustanove pre nego što detetu poklone mobilni telefon.

– Ako dete dobije bilo kakavu uvredljivu poruku, trebalo bi da se odmah obrati odrasloj osobi od poverenja, kako se problem ne bi komplikovao.

– Ako se radi o ozbiljnim oblicima nasilja, posebno ako su u pitanju zlostavljajuće pretnje, razmislite da to prijavite policiji. U takvim slučajevima dobro je sačuvati poruke u telefonu, ili na drugom mestu zapisati datum, vreme i sadržaj poruke.

• Trač kao oblik verbalnog nasilja

tracarenje-i-ogovaranje

Poseban oblik verbalnog nasilja koji se provlači kroz sve istorijske epohe, sva podneblja ove planete i sve socijalne slojeve i kategorije je širenje glasina ili, narodski rečeno, trač. Iz njega često proističe i fizičko nasilje, a po prirodi stvari njegova svrha i cilj je izolacija – isključenje iz grupe osobe koja je predmet trača. Zato mu pridajemo poseban značaj.

Većina odraslih, pa i dece tračare u različitim situacijama – u prodavnici, kod frizera, u restoranu, u redu u banci, u kafiću… Tračarenje može biti uobičajeni način komunikacije među vršnjacima, u većini slučajeva bezopasan.

Ružne posledice trača nastaju kada osobe koje šire glasine za nameru imaju da omalovaže, zaplaše ili podstaknu nasilje prema nekome na osnovu etničke, nacionalne, rasne ili religijske pripadnosti, seksualnog opredeljenja ili nekog fizičkog ili mentalnog nedostatka. Trač se često koristi i kao osveta ili pretnja.

Trač u smislu nasilja češće koriste devojčice, dok su dečaci skloniji otvorenom fizičkom sukobu. Razlog za ove razlike autori nalaze u prirodi vršnjačkih grupa devojčica i dečaka. Ističu da su devojčice usmerenije na odnos sa prijateljima i zato kad su povređene ili razočarane koriste oblike agresije koje narušavaju prijateljstvo – izbacivanje iz grupe. NJima su prijateljstva emocionalno važnija, pa ih zato trač snažno povređuje. Suprotno tome, dečacima je cilj postizanje materijalne i fizičke dominantnosti, pa su zato otvorenije agresivni – tuku se udaraju, guraju, a ređe se upuštaju u širenje glasina.

Pročitajte još…Novosadska učiteljica je sa đacima uredila baštu da bi zdravo užinali!

  • Kako reagovati i savetovati dete koje je žrtva trača:

-Bez obzira šta kažeš ili uradiš, jedan broj ljudi će i dalje verovati traču. Nemoguće je baš svakog uveriti u tvoju stranu priče i zato se nemoj truditi.

-Sa inicijatorom trača izbegavaj da se svađaš u javnosti. Izazivanje scene ili zauzimanje odbrambenog stava, samo će „inspirisati“ tvorca trača. Najbolje je izbegavati ga i ne reći ništa.

– Kada prvi bes i ljutnja prođu i dete se smiri može se uvežbavati šta će saopštiti na miran način, bez uzbuđenja.

-Odrasli treba da ohrabre decu da svoja osećanja iskazuju pred njima u punom intenzitetu. Na taj način dete će se „isprazniti“ i biće mu lakše da se suoči sa vršnjacima i da tada ne reaguje ljutnjom koja može generisati druge oblike nasilja.

Odrasli,

Pomozite deci da izgrade samopouzdanje i da veruju da su osobe vredne poštovanja. Nastojte da u tome budete uporni i istrajni. Takve ličnosti znaju da kontrolišu svoja osećanja i ne čine nasilje niti dozvoljavaju da postanu žrtve.

Poštovani nastavnici,

Zatrpani nastavnim planovima i programima, jureći da stignemo da popunimo svu papirologiju koju nam nameću propisi, ponestane nam snage i energije za igre sa našim đacima iz kojih oni mogu naučiti nešto o sebi i drugima. Pre svega, da je važno da poštuju sebe i druge, da se međusobno uvažavaju umesto da se vređaju i fizički povređuju. Evo predloga za jednu igru kojom možete napraviti predah za sebe i svoje đake.

Pročitajte još…Nastavnica iz Niša najmaštovitija na svetu!

„IZGRADI SAMOPOUZDANJE I SAMOSAZNANJE“

 

Grupa od 4-5 učenika razmenjuje priče koje se drže sledećih postulata:

• Kome si skoro učinio/la neku prijatnost ili uslugu?
• Kojim postupcima si doprineo/la da se ta osoba oseća bolje?
• Kako je ta osoba reagovala na tvoj postupak?
• Kako si se ti pri tom osećao/la?
• Šta si iz tog naučio/la o sebi?

Učenici biraju najzanimljiviju priču i pripremaju prezentaciju.
Kroz ovu edukativno – preventivnu radionicu učenici verbalizuju i osvešćuju svoje postupke kroz koje sebe doživljavaju kao osobu vrednu poštovanja i samopoštovanja. Taj doživljaj sebe ponekad može da prevenira nasilje među decom jer ih podseti da može i drugačije.

Poštovani roditelji,

Pri reagovanju na tračeve detetu je izuzetno važna vaša podrška. Iako je školskoj deci mišljenje vršnjaka i pripadanje društvu sa odrastanjem sve važnije i važnije, bitno je da tata i mama ostanu sigurna baza u koju se deca mogu vratiti kada im je teško! Nužno je da roditelji saosećaju sa detetom i uvere ga da onoj ko tračari i širi glasine nije u pravu i da osude takvo ponašanje. Na taj način dete će biti sigurnije u sebe i spremnije da adekvatno reaguje. Znaće i da ono nije krivo i odgovorno za neprijatno i nasilno ponašanje drugih osoba.

Nekada suvoparna priča „smara“ naše potomke. Zato vam predlažem jednu igricu procene samopouzdanja. Nije loša ni za odrasle. Kada analizirate ovaj test svaki odgovor – stavka u testu, može da pokrene novu temu za diskusiju u porodici. Probajte! Možda svi zajedno malo porastete..

„PROCENI SAMOPOUZDANJE“
(rad kod kuće)

 

   DA              NE 

• Da li se uvrediš kada te kritikuju?
• Da li smatraš da si stidljiv/a?
• Da li smatraš da si agresivan/na u ljutnji?
• Da li se plašiš bliskosti sa drugima?
• Da li pokušavaš da svoje greške pripišeš drugima?
• Da li ti je teško da se menjaš?
• Da li izbegavaš nova iskustva?
• Da li si skroman/na u odnosu na svoje uspehe?
• Da li želiš da izgledaš drugačije?
• Da li prihvataš dobronamernu kritiku?
• Da li ti je nelagodno u društvu nepoznatih osoba?
• Da li si u stanju da iskreno govoriš o svojim osećanjima?
• Da li si u stanju da se smeješ svojim greškama i nešto naučiš iz njih?
• Da li kriješ osećanja?
• Da li tražiš i prihvataš izazove?
• Da li te raduju tuđi uspesi?
• Da li si u stanju da sam/a sebi odaš priznanje kada postigneš uspeh?

17555393_921921637949810_1964723853_n

O AUTORU:
Marijana Stefanović, je rođena u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu – Odsek za psihologiju. Već 30 godina radi u osnovnoj školi i neprestano uči. Odavno je uvidela da je koncept „celoživotnog učenja“ održava u formi u svakom smislu. Autor je i realizator brojnih akreditovanih programa za obuku nastavnika: „Vaspitni problemi kod učenika i kako ih prevazići“, „Odrastanje bez alkohola droge, kocke sekti i nasilja“ „Ocena, samoprocena i formativno ocenjivanje“… Autor je knjige „Znamo brineš“, namenjene svima koji brinu za zdravo odrastanje normalnih mladih ljudi u „nenormalnom okruženju“.

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se