Podeli ovu vest

Blog / Izdvajamo za Vas / Saveti

PRIPREMA DECE ZA SVET KOJI IH OČEKUJE

skolarci-roditeljstvo3

Rođenjem deteta, najčešće za to nedovoljno pripremljeni supružnici dobijaju sasvim novu ulogu. Od bračnih drugova postaju roditelji. Biti roditelj je veoma odgovoran zadatak. Muškarac i žena postaju otac i majka i time dobijaju ulogu vaspitača i učitelja svog deteta. Porodica ima značajnu ulogu u socijalizaciji i vaspitanju i obrazovanju deteta. Roditelji tokom vaspitanja, prečesto u odnos prema svom detetu kopiraju model vaspitanja naučen u svojoj matičnoj porodici i svesno ili ne, vaspitavaju dete na način kako su i sami vaspitavani. Nekada će reći, kako su i njih njihovi roditelji vaspitavali na taj način, pa eto, ispali su dobri ljudi. Prečesto ljudi nisu svesni sopstvenih problema, a nemaju, niti mogu imati sliku sebe kakvi bi bili bez grešaka u vaspitanju. U teoriji marksizma, porodica je postavljena kao osnovna ćelija društva, tako da menjanjem društva i odnosa u njemu, potrebno je razvijati i odnose u porodici.

skolarci-roditeljstvo4

Decu treba pripremati za svet koji ih očekuje, vaspitavati ih i obrazovati tako da postanu dobri ljudi, spremni da se suoče sa svim izazovima koji ih u životu očekuju. Ulogu porodice u vaspitanju dece I. P. Podlasij (2004) izrazio je jezgrovitom rečenicom: kakva je porodica takav je i čovek koji je u njoj odrastao. Iskusnom pedagogu nije teško da oseti i shvati u kakvoj je porodici dete vaspitavano. Dete i porodica se ogledaju jedno u drugome. Podlasij ističe da je uticaj porodice na dete snažniji od drugih vaspitnih uticaja, da dete u porodici formira takve osobine koje se ni na jednom drugom mestu ne mogu formirati, da porodica socijalizuje ličnost i da se javlja kao koncentrisani izraz nastojanja da se dete fizički, moralno i radno formira. U porodici odrasta građanin, patriota, član društva. Zato se i kaže: kakva je porodica takvo je u društvo. Među razlozima nezadovoljavajućeg porodičnog vaspitanja Podlasij ističe zauzetost roditelja radnim i drugim obavezama, nisku kulturu društvenog života i dvojni moral u društvu, visok procenat razvoda brakova, dvostruku opterećenost žene (radne i porodične obaveze), međugeneracijska nerazumevanja, jaz između porodice i škole.

skolarci-roditeljstvo
Time se izuzetno komplikuje zadatak koji je pred roditeljima. Nepripremljeni za taj zadatak, roditelji se često susreću sa, naizgled, nesavladivim problemima. Potrebno je da se napusti matrica ustaljenog, da se izađe iz šablona naučenog, tradicionalnog i da se roditelj, kao odgajatelj i vaspitač obrazuje za rad koji ga očekuje u vaspitanju sopstvenog deteta. U poslednje vreme organizuju se i tribine, edukacione radionice za roditelje, postoji mnoštvo knjiga povezanih sa roditeljstvom, kao i tekstova u štampi. Sve su to stvari koje mogu pomoći, ali i dodatno zbuniti roditelje. I sam Aristotel je dao primer idealne sreće, koji se može preneti i na naš problem. Aristotel kaže da srećni ljudi sebi postavljaju mnoštvo malih i ostvarljivih ciljeva, dok nesrećni žele ono što je teško dostupno. Samim tim, srećni se svakodnevno ostvaruju, a nesrećni bivaju nezadovoljni i frustrirani. Ako bi to preneli u oblast porodičnog vaspitanja, možemo primetiti roditelje koji su stalno nezadovoljni svojom decom koja se ne uklapaju u njihovu sliku idealnog deteta, ali i roditelje koji uvažavaju svoje dete kao ličnost, individuu za sebe, roditelje koji svojim i drugim primerima vaspitavaju svoje dete uz doslednost u stavovima i rečima koje im upućuju.

Kao i u svakom razgovoru, izgovorena reč dobija značenje tek u glavi receptora. Tako i roditelji šalju razne poruke deci. Ukoliko su svesni toga da deca shvataju stvari na drugačiji način od odraslih, da se njihova znanja i iskustva kojima obrađuju informacije razlikuju od onih kod odraslih, obraćaće se deci drugačije i primerenije. Veoma je važno kakvu poruku deca dobijaju. Kritika uvek treba da bude na račun nekog ponašanja, a ne deteta samog. Roditelj će često da nazove dete neurednim, lenjim, nezainteresovanim i slično umesto da kritiku usmeri ka ponašanju. Umesto da se kritikuje ponašanje i samim tim detetu pošalje poruka da to što je uradilo nije dobro i da treba da se menja, šalje se poruka da je dete takvo i onda se stavlja tačka, dete sebe posmatra takvim i ne vidi mogućnost, a nema ni motiv da se menja.

skolarci-roditeljstvo2
Za pravilan razvoj dece, razvitak njihovih emocija i socijalizaciju, veoma je bitno da se osećaju prihvaćenom od strane roditelja, kao i od strane vršnjaka. Deca koja odrastaju u porodici u kojoj vladaju dobri odnosi i dobra emocionalna klima, stiču samopouzdanje i imaju mnogo pozitivniju sliku o sebi. To ukazuje na izuzetan značaj njihovog odnosa sa roditeljima i toga koliko su deca prihvaćena i koliko se osećaju takvima. Ukoliko su detetu pruženi ljubav i pažnja, ukoliko je uvažavano kao ličnost, ako je prihvaćeno od strane roditelja, osamostaljeno, dobro vaspitano, postoje veće šanse da se razvije u skladnu ličnost, zadovoljnu sobom, odgovornu i ispunjenu pozitivnim osećanjima kako prema sebi, tako i prema drugima, kao i celokupnom okruženju.
Deca kojoj tokom razvoja nisu pruženi ljubav i pažnja, koja su rasla u porodicama u kojima su preovlađivali hladni odnosi bez emocija ili porodicama sa izraženijim problemima, imaju veću šansu da izrastu u emotivno hladne osobe nerazvijene empatije, osobe pune nepoverenja. Njihovo samopouzdanje i slika o sebi nisu na visokom nivou. Preovlađuju negativna osećanja i šanse za eventualne psihičke probleme.

AUTOR:

dr Goran VilotijevićDr Goran Vilotijević je rođen u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene srednje, upisao je i završio, Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave. Po osnivanju Učiteljskog fakulteta, upisao je isti, a po završetku studija na Učiteljskom diplomirao je i na Filozofskom fakultetu na smeru – Pedagogija. Magistrirao je na Učiteljskom fakultetu na temu WEB portali u funkciji diseminacije didaktičko-informatičkih inovacija, a na Filozofskom fakultetu je doktorirao na temu Kritičko-emancipatorski i sistemski činioci organizacije nastave u efikasnoj školi.

Radio je devet godina kao nastavnik razredne nastave u dve beogradske škole. Nakon toga je bio rukovodilac u Centru za obrazovnu tehnologiju. Od 2002. do 2012. godine je bio direktor OŠ „Banović Strahinja“ u Beogradu. Trenutno predaje na Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu.

U svom dosadašnjem radu bavio se unapređenjem i inoviranjem nastave. Objavio je više stručnih radova u naučnim časopisima. U radovima se uglavnom orijentisao na unapređenje rada škole, na načine poboljšanja rada i učenja korišćenjem informacionih tehnologija kao i na načine unapređenja rada direktora i boljeg rukovođenja školom.

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se