Podeli ovu vest

Blog / Izdvajamo za Vas

RAZVIJANјE SAMOPOUZDANјA KOD DECE

RAZVIJANјE SAMOPOUZDANјA KOD DECE

Porodica je mesto odakle svi krećemo. U porodici se utemeljuju određene crte ličnosti, stiču odgovarajući obrasci ponašanja koji utiču na kvalitet, uspešnost i iskorišćenost intelektualnih kapaciteta darovite dece. Pouzdanost je značajan oslonac razvijanja intelektualnih i kreativnih potencijala dece. Šta je samopouzdanje?

Samopouzdanje je osnova za životnu radost, daje nam snagu da radimo smatra F. Šiler (Prihožan, Beograd, 1996). P. Vajncajt definiše samopouzdanje kao sposobnost da se oslanjamo na sebe, to je smelost misli osećaja i postupaka (A. Prihožan, Beograd, 1996). Samopouzdanje je verovanje pojedinca u sebe, verovanje u svoje mogućnosti da će probleme i prepreke uvek uspešno rešiti. To je unutrašnji pozitivan osećaj da su postavljeni ciljevi dostižni i ostvarivi angažovanjem svojih unutrašnjih intelektualnih potencijala.

Treba razlikovati unutrašnju od spoljne pouzdanosti. Unutrašnja se temelji na samospoznavanju svojih sposobnosti, razvijenoj ljubavi prema sebi, umešnosti postavljanja jasnih, dostižnih ciljeva, pozitivno usmerenom razmišljanju, ovladanim tehnikama racionalne organizacije rada i adekvatnom zadovoljavanju svojih razvojnih potreba i inte­resovanja. Spoljno samopouzdanje pomaže pojedincu da se pokaže spoljnom svetu da je siguran u sebe. U spoljno samopouzdanje spada kvalitet komunikacije (sposobnost da slušaju druge, kako da se sa površnog pređe na dublji nivo razgovora i slično). Samouverenost (da izraze svoje potrebe direktno i bez uvijanja, da primaju i daju konstruktivnu kritiku i slično) samopredstavlјanje (da ostavljaju pozitivan utisak, stiču poverenje drugih i slično), emocionalna kontrola (veruju u sebe, ne brinu da li će se ponašati nepredvidivo, efikasno izlaze na kraj iz sukoba i slično).

Pročitajte još… Razvijanje radnih higijenskih navika!

Uravnotežen odnos između unutrašnjeg i spoljnog samopouzdanja postiže se superpouzdanost. Gejl Lindenfild navodi primer negativnog uticaja roditelja poznate braće Kenedi kojima njihov otac (Džo Kenedi) upućuje sugestiju: “Ne računa se ono kakvi ste, već šta drugi ljudi misle da ste”). Ovakva filozofija, kako autor dalje navodi, verovatno je krivac za probleme pomenute braće da pronađu sopstveni mir uprkos visokim sposobnostima jer su se previše posvetili u isticanju spoljne si­gurnosti. Međutim, mnogo je dece koja su puna unutrašnje samopouzdanosti, ali ne uspevaju da to pokažu drugima. Potrebno je da porodica pruži dovoljno dobru meru unutrašnje i spoljašnje samopouzdanosti. Naravno nužno je da se steknu dovoljno kvalitetna znanja iz roditeljstva. Samopouzdanje se stiče ili gubi. Kako biti uspešan roditelj u podsticanju dece i razvijanju samopouzdanja je veoma važan, složen i kompleksan problem. Ovaj problem se može rešavati stalnim osposobljavanjem roditelja za svoje veoma odgovorne roditeljske i vaspitačke funkcije.

samopouzdanje_kod_dece_2

 

             Temelјe unutrašnjeg samopouzdanja čine:

Zadovolјavanje i razvijanje potreba za lјubavlјu. Ova potreba je primarna socijalna potreba (Maslov). Adekvatnim njenim zadovolјavanjem se razvijaju ostale u hijerarhiji lјudskih potreba. Svako želi da bude volјen. Volјena osoba voli sebe, a to je uslov da voli i ostale. Pojedinac mora biti zadovolјan sobom da bi bio samopouzdan. Porodica svojom lјubavlјu upućuje snažnu podršku deci i razvijanju njihovog samo­pouzdanja. Volјeno dete voli i druge lјude. Razvija dobre socijalne odnose i time stiče podršku okoline za svoje ponašanje. Roditelјska lјubav je nezamenlјiva. Poznate su velike negativne posledice uskraćivanja roditeljske ljubavi posebno u ranom periodu dečjeg razvoja. Iz adekvatno zadovolјene potrebe za lјubavlјu razvija se osećaj sigurnosti koja čini osnovu samopouzdanja dece.

Odsustvo ljubavi prema sebi, pažnje i brige o sebi je osnovni uzrok mnogih problema i teškoća u životu pojedinca. Zašto je važno voleti sebe. Za odgovor poslužićemo se samopouzdanje_kod_dece_3knjigom Eriha Froma: Spo­sobnost da se voli – istraživanje prirode ljubavi u kojoj on navodi “Ljubav je istinska zainteresovanost za život i razvoj onoga prema kome mi doživlјavamo ovo osećanje”. Mnogi lekari – psihijatri smatraju da uzrok ozbilјnih obolјenja, kao što su neuroze, leži u nesposobnosti da volimo sebe. Prihvatanje sebe, lјubav prema sebi psiholozi smatraju složenom tvorevinom. Ja-koncepcija u koju je uklјučeno celokupno znanje, čovekova slika o sebi, sistem mnogobrojnih samoocena i oblika ponašanja. A. Maslov smatra da se u osnovi vrednosnog razvoja ličnosti nalazi težnja za samoaktuelizacijom tj. otkrivanja svojih jedinstvenih potencijala. Svoju teoriju Maslov je utemelјio proučavajući biografiju istaknutih ličnosti (A. Švajcera, B. Spinoze, Dž. Vašingtona, A. Anštajna i dr.). Među karakterističnim osobinama njihovih ličnosti je visok nivo samoprihvatanja, samopoštovanje utemelјeno na razvijenoj ljubavi prema sebi. Poruka mnogih umnih naučnika, psihologa je volite sebe. Pripadam sebi i zato mogu da izgrađujem sebe. Prava lјubav o sebi pretpostavlјa trezvenu samoanalizu i jasnu samokontrolu i samo­vrednovanje.

Čovek koji ne voli sebe je nesiguran, nepouzdan. Nesiguran pojedinac skriva svoje želјe i potrebe. Uzdržava osećanja. Ne izražava ih direktno i neposredno. Ona s vremena na vreme samo “probiju” u vidu “eksplozije”, “erupcije”. Izbegava komunikaciju s lјudima, izbegava situ­acije koje mogu da ugroze njegovu sliku o sebi.

Upoznavanje svojih intelektualnih, kreativnih i drugih vrednosti čini osnovu verovanja u sebe. Stvara uslove da zavoli sebe. Da zavoli svoje vrednosti i da radi na njihovom razvoju i primeni. Spoznavanjem sebe, dete postaje opušteno, postaje onakvo kakvo jeste. Postaje sigurno, samouvereno, samopouzdano. Spoznavanju sebe detetu i roditelјima mogu poslužiti Kiplingovih “šest vernih slugu”, a njihova imena su šta, zašto, kada, kako, gde i ko (Šta ti misliš o tome?, Kako se osećaš kada itd.). Rasprave roditelja i dece pomažu da ohrabre decu da rade poslove koji nisu uvek najlakši. Ohrabrenjem, ukazivanjem podrške, razgovorom o uzrocima su nezaobilazni postupci razvijanja samo­pouzdanja. Primeri i uzori su najjednostavnije, a najjače sredstvo uticaja na mlade. Upravlјanje razvojem pouzdanja putem pohvale je najbolјi oblik podrške roditelja deci. Prihvatlјiva kritika koja ukazuje, hrabri, podstiče je putokaz razvijanja samopouzdanja i obrazac kako deca treba da se kritički odnose prema svemu što treba menjati i usavršavati. Samoprocena je integralni deo kritike i jačanja samopouzdanosti.

Postavlјanje jasnih i dostižnih ciljeva predstavlјa jedan od temelјa izgrađivanja samopouzdanja kod dece. Cilј je idealna slika želјene budućnosti. To je svetla tačka kojoj se teži. Samopouzdanje se utemelјuje na jasnoći dostižnih ciljeva.

Pojedinac najviše gubi odugovlačenjem u realizaciji po­stavlјenih ciljeva. Bez prvog koraka nema ni završnog u realizaciji postavlјenog cilјa. On se mora učiniti bez odugovlačenja. Uticajem roditelja deca se moraju osposobiti da odluče šta zapravo žele. Najgore je da nešto rade što uopšte nije ni trebalo da rade. Pre nego što se počnemo penjati merdevinama uspeha treba proveriti da li su one dobro oslonjene na zgradu. Decu treba naviknuti da razmišlјaju pišući. Kad se cilј stavlјa na papir dobija opiplјivu formu. To je nešto što možete da vidite, dodirnete. Cilј koji nije napisan je pusta želјa koja brzo “odleti”, ode u zaborav. Utvrđeno je da razmišlјanje zapisivanjem ciljeva ima čudnu podsticajnu moć. Planiranje je uticaj na budućnost. Mnogi događaji i rezultati se ne bi dogodili, ili se ne bi dogodili na način kako su se odigrali, da nije bilo planiranja. To je selekcija prioriteta u učenju, eksperimentisanju, izradi produkata ili bilo čega drugog. Ospo­soblјavanje dece u racionalnoj organizaciji utiče na optimizaciju učinka učenja i rada talentovanih. To je stvaranje mogućnosti da ta­lentovana deca angažuju gornju stranu svojih intelektualnih mogućnosti. Utvrđeno je da planiranje snažno utiče na učinak učenja i rada uopšte. Jedan minut planiranja nam uštedi 10 minuta efektivnog rada. Svako dete, treba da stekne naviku planiranja svog rada u porodici. Poznata je formula značaja planiranja izražena u pet P (Prethodno, Planiranje, Proizvodi, Povećanu Produktivnost). Određivanje prioriteta u učenju i radu snažno utiče na efekat učenja svakog pojedinca. Smatra se da u listi od deset zadataka, delova novog gradiva i slično dva zadatka imaju veću važnost od ostalih osam zadataka. To se izražava u formuli 20/80. Dvadeset odsto važnih zadataka utiče na 80% viših rezultata. Početna tačka visokog učinka (u našem primeru darovitih) jeste identifikovanje oblasti klјučnih za rezultate učenja. Upoznavanje dece sa postupcima definisanja ciljeva, planiranja i utvrđivanja prioriteta sigurno bi povećalo njihove rezultate. Uloga roditelja u osposoblјavanju dece za racionalnu organizaciju rada jačala bi samopouzdanje i uticala na bolјu iskorišćenost intelektualnog kapaciteta i drugih potencijala darovite dece.

Pozitivno razmišlјanje je jedan od klјučnih činilaca jačanja samopouzdanja. Negativna usmerenost razmišlјanja je veoma česta pojava u ponašanju odraslih što se prenosi i na najmlađe. Traganje za tamnom umesto za svetlom stranom ponašanja pojedinca postala je naša sva­kodnevna praksa u komunikaciji. Ovakva negativna usmerenost prenosi se i na najmlađe. Nepovolјne društvene okolnosti, nepovolјni tokovi u ekonomiji, nizak standard generira pesimizam, neraspoloženje i u porodicama u kojima odrastaju mladi. Negativno razmišlјanje nagriza i samopouzdanje. Kako pomoći deci da pozitivno razmišlјaju. Kako pomoći deci da dan započnu pozitivnim razmišlјanjem. Kako pomoći deci da svaki dan završe pozitivnim razmišlјanjem. Treba obeshrabriti decu da o sebi govore negativno. Pozitivno usmerenje u stilu “Ja to mogu uraditi” utiče na unutrašnju pozitivnu gotovost, usmerenost, pri­pravnost da se ostvare pozitivni rezultati. U bolesnom društvu kada jedni o drugima govorimo nepovolјno i kada uspešnost pojedinca omalovažavamo umesto nagrađujemo, teško je vaspitavati samopouzdanje kod mladih.

super hero or superhero  girl power concept

U nekim izvorima se ističe da je negativno razmišlјanje postalo sastavni deo zapadne kulture. To se danas snažno ispolјava i kod nas. Jedan sistem vrednosti koji je razvijen u prethodnom društvu nestaje, a novi sistem nije utemelјen. Sebičnost, licemerje i trka za stvarima i gomilanje predmeta utiče na duhovno osiromašenje pa i na negativnu usmerenost pojedinaca u njihovom razmišljanju. To postaje svakodnevnica i naše porodice u kojoj odrastaju mladi. Takvo nepovolјno okruženje otežava i razvijanje pozitivnog razmišlјanja mladih i jačanje njihovog pouzdanja.

Jedna poučna priča otvara problem moralne usmerenosti i pozitivnog razmišlјanja kao temelјa razvijanja samopouzdanja kod dece. Čovek je odveo kćerku na karneval i ona je odmah otrčala do kioska i tražila bombone. Kada joj je prodavac dao veliku kesu bombona, otac je upitao: “Drago dete, da li si sigurna da možeš sve da ih pojedeš?” “Ne brini oče”, odgovorila je… “Ja sam mnogo veća iznutra nego spolјa”. Evo šta je pozitivna usmerenost – biti veći iznutra. (Dž. Maskvel, Finesa, 2007.)

Pročitajte još…Evo šta jedan tata poručuje drugim tatama!

O razvijanju samopoštovanja i samopouzdanja napisane su mnoge vredne knjige, vežbe i razrađeni metodički postupci jačanja samo­pouzdanja. Šta pojedinac može uraditi da dan započne sa pozitivnim emocijama i pozitivnom usmerenošću govori i jedna vežba “Sunčev zrak”: Nemojte ustajati odmah kad se probudite. Dozvolite sebi da još 15 minuta ostanete u krevetu zatvorenih očiju. Lezite i zamišlјajte da se neposredno pred vama pojavio sunčev zrak. Onda vam se približava i miluje vaše ruke, telo, dodiruje svaku crtu vašeg lica. On postaje sve širi i širi. I evo vi se potpuno kupate u tom sunčevom zraku. Udahnite sunčevu svetlost. Ona vas ispunjava, prolazi od glave do vrhova vaših prstiju. Osmehnite se. Ustanite. U toku sledećih pet minuta pevušite ili se jednostavno smejte (A. Prihožan, kako postići samopouzdanje, CURO, Beograd, 1996).

Kako se “braniti” od negativnog razmišlјanja. U ponašanju svakog pojedinca postoji lepša strana. Postoji ono što je lepo. Što čini svetlu stranu njegove ličnosti. Pozabavite se tom pozitivnom stranom. Budite istraživači lepoga, ponosnog i prijatnog. I jedan princip koga se treba pridržavati: O pojedincu nikada ne treba negativno govoriti ako on nije prisutan. Narod je to lepo rekao: “Hvali na sva usta, a kudi u četiri oka”. Ili da parafraziramo reči M. Gorkog: “Čoveku uvek treba prilaziti s poverenjem, verujući da u njemu preovladava dobro”. I biće tako. Ljudi su onakvi kakvim ih želite videti. Posmatrajte ih “lepim očima” i njima će biti lepo, a vama takođe. Hranićete i njih i sebe lepom duhovnom hranom.

Pored unutrašnje postoji i spolјašnja sigurnost koja pomaže pojedincu da se pokaže, da promoviše svoju unutrašnju sigurnost. One su međusobno povezane i uslovlјene. Čine harmoničnu jedinstvenu celinu superpouzdanosti. Veština dobre komunikacije (veština slušanja, razgovora, maniri, neverbalna komunikacija, duhovitost i slično). Postupci samopredstavlјanja, ovladavanje tehnikama samouverenosti i isticanja, delotvorno poznavanje svojih prava, pravlјenje kompromisa čine neka od pitanja spoljašnje sigurnosti.

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima!

AUTOR:

vilotijevic

Dr Goran Vilotijević je rođen u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene srednje, upisao je i završio, Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave. Po osnivanju Učiteljskog fakulteta, upisao je isti, a po završetku studija na Učiteljskom diplomirao je i na Filozofskom fakultetu na smeru – Pedagogija. Magistrirao je na Učiteljskom fakultetu na temu WEB portali u funkciji diseminacije didaktičko-informatičkih inovacija, a na Filozofskom fakultetu je doktorirao na temu Kritičko-emancipatorski i sistemski činioci organizacije nastave u efikasnoj školi.

Radio je devet godina kao nastavnik razredne nastave u dve beogradske škole. Nakon toga je bio rukovodilac u Centru za obrazovnu tehnologiju. Od 2002. do 2012. godine je bio direktor OŠ „Banović Strahinja“ u Beogradu. Trenutno predaje na Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu.

U svom dosadašnjem radu bavio se unapređenjem i inoviranjem nastave. Objavio je više stručnih radova u naučnim časopisima. U radovima se uglavnom orijentisao na unapređenje rada škole, na načine poboljšanja rada i učenja korišćenjem informacionih tehnologija kao i na načine unapređenja rada direktora i boljeg rukovođenja školom.

 

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se