Podeli ovu vest

Izdvajamo za Vas / Saveti

SVAKO DVADESETO DETE IMA POTEŠKOĆE U GOVORU!

SVAKO DVADESETO DETE IMA POTEŠKOĆE U GOVORU!

NOVI SAD – Statistike pokazuju da poteškoće u govoru, kao što su mucanje ili nepravilan izgovor pojedinih glasova, pogađaju svako dvadeseto dete. Kod mnoge dece to bude samo faza u razvoju govora i radom sa logopedom se brzo otkloni, ali se kod izvesnog broja dece nastavlja, te ova deca i odrastaju sa ovim problemom, najčešće zbog neredovne posete logopedu.

Pismo ove majke treba svi da pročitaju: Ćerko, ove stvari NIKADA NEMOJ DA RADIŠ!

DA LI STE MENTALNO JAK RODITELJ?

Ovako izgleda deo vežbi koje Nikola radi sa logopedom. On ima poteškoće u izgovoru pojedinih glasova, i čitanjem i pisanjem reči odnosno rečenica koje sadrže slova koja ih označavaju, uči da ih prepoznaje i pravilno artikuliše.

 18 STVARI KOJE SHVATATE AKO STE MAMA!

“Ranije je bilo S, Z i C, a sada je Č, Đ i Š. Pomaže mi što radim sa ovom tetom, iako meni i nije puno smetalo što nisam umeo pravilno da izgovaram neke glasove. Dolazio sam ovde i sa pet godina”, priča nam osmogodišnji Nikola Maksimović.

15 PRIMERA KAKO SE DECI GOVORILO PRE 30 GODINA, A KAKO SE GOVORI DANAS!

Razvoj govora kod dece, objašnjava nam logoped, treba stimulisati od najranijih uzrasta. Beba ne razume značenje reči kojima joj se obraćamo ili joj pevušimo, ali prepoznaje njihovu melodiku i ritam, što je baza za kasnije pravilno usvajanje govora. Oko prve godine života već se javljaju prve reči, a vrlo brzo i prve rečenice:

ČUVENI SRPSKI PSIHOLOG SA VMA OTKRIVA: Roditelji decu štite od obaveza, evo u koje zamke nikako ne smeju da upadnu

“Ukoliko roditelji primete da beba do šestog meseca ne proizvodi pojedinačno glasove, da nema usmeren kontakt pogledom, nema vokale i slogove, najčešće BA, TA i PA, ako do prvog rođendana ne izgovori prvu reč (mama, tata, baba), ili nema do godinu i po – dve razvijenu rečenicu, to je siguran pokazatelj da bi trebalo da se jave logopedu ili stručnjaku koji se bavi govorno-jezičkom patologijom”, navodi logoped Ljiljana Ćirović.

Zašto su deca kod kuće najgora???

Ono što je najteže prihvatiti, je to da su za neke od problema sa govorom krivi su i sami roditelji, odnosno okolina, jer u komunikaciji sa decom ne koriste pravilne obrasce.

“Naravno da nije dobro da im previše tepamo ili umekšavamo reči, jer ih tako vraćamo na fazu ranijeg razvoja, umesto da unapređujemo njihove govorno-komunikativne sposobnosti”, dodaje Ćirović.

Teškoće u izgovoru glasova kakve ima Nikola, njihova zamena ili nepostojanje, i šuškanje, najčešće su upravo u mlađim uzrastima, kao i mucanje i drugi poremećaji fluentnosti govora. Kada dete već krene u školu, javlja se druga problematika, uglavnom vezana za čitanje, pisanje i računanje.

“Važno je da se roditelji ne ustručavaju da dođu kod nas, jer najčešće i najjednostavniji savet može da reši naizgled veliki problem”, ističe za kraj naša sagovornica.

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima!
Izvor: RTV

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se