Podeli ovu vest

Blog / Izdvajamo za Vas

USPEŠNI VASPITNI MODELI I STILOVI RODITELJA

USPEŠNI VASPITNI MODELI I STILOVI RODITELJA

Prisan odnos sa roditeljima, posebno majkom je veoma bitan za razvoj deteta u prvim mesecima života. Čak i nerođeno dete, reaguje na emocije i raspoloženja majke. Ta veza majke i deteta se nastavlja i veoma je bitna za razvoj deteta u prvim mesecima života. Beba nema osećaj posebnosti, već se oseća povezanom sa majkom. Ta ljubav je osnovna potreba deteta koja mu osigurava pravilan razvoj i zdravo emocionalno odrastanje.
Među porodičnim vaspitnim modelima Podlasij navodi:

Porodice koje uvažavaju decu

postuj_dete

U takvim porodicama poštuju decu. Roditelji znaju šta njih interesuje, a šta zabrinjava, razvijaju njihova interesovanja i radoznalost. Poštuju njihova mišljenja, preživljavanja i taktično im pomažu. To je najbolja atmosfera za porodično vaspitanje. Deca su srećna, inicijativna, nezavisna i druželjubiva. Između roditelja i dece postoji uzajamno poverenje i otvorenost. Navodimo i ostale vaspitne modele u porodici koje pominje Podlasij:

Saosećajne porodice

saosecanje_porodicaOdnosi između odraslih i dece su dobri, ali postoji i distanca koju i jedni i drugi poštuju. Deca znaju svoje mesto u porodici i pokoravaju se roditeljima koji obezbeđuju ono što je deci potrebno. Deca su poslušna, pažljiva, druželjubiva, ali nedovoljno inicijativna i često nemaju vlastito mišljenje pa se oslanjaju na druge. Roditelji se udubljuju u brige i interesovanja dece i deca sa njima dele svoje teškoće. Spoljni odnosi su prijatni, ali neke dublje i skrivene veze mogu ih narušavati.

Materijalno usmerene porodice

Glavna pažnja posvećuje se materijalnom blagostanju. Deca iz takvih porodica od ranog uzrasta se navikavaju da život posmatraju pragmatično, da u svemu traže korist. Njih teraju da dobro uče, ali samo sa jednim ciljem – da steknu visoko obrazovanje. Duhovni svet roditelja i dece je objedinjen. Interesovanja dece se ne poštuju, insistira se samo na korisnim inicijativama. Deca rano sazrevaju, ali to nije socijalizacija u punom smislu reči. Odnos između roditelja i dece je lišen duhovnog sadržaja. Roditelji se trude da proniknu u interesovanja i teškoće dece, što deca shvataju, ali često ne prihvataju. Suština je u tome što se visoke želje i zahtevi roditelja često razbijaju niskom pedagoškom kulturom. Maštajući o tome da sačuvaju svoju decu od opasnosti, da ih učine srećnom i obezbede im budućnost, roditelji faktički svoje vaspitanike ograničavaju. novac_dete

Svađalačke porodice

U takvim porodicama deci je teško (neuvažavanje, nepoverenje, telesne kazne). Ona postaju zatvorena, nedruželjubiva, loše se odnose prema roditeljima, ne slažu se međusobno i sa vršnjacima, ne vole školu, napuštaju kuću. U čestim porodičnim konfliktima u pravu su, gotovo uvek, roditelji. Takve situacije su obično povezane sa uzrasnim osobenostima dece kada ona još ne mogu da ocene iskustvo roditelja i njihove napore za dobro porodice. Opravdane ljutnje roditelja izazivaju jednostrano odustajanje od učenja i drugih aktivnosti, a ponekad i nemoralne postupke. U takvim situacijama važno je da roditelji proniknu u motive ponašanja dece, da im argumentima pokažu da nisu u pravu. Moraju imati u vidu da postoje psihološke barijere u opštenju, da deca još nemaju znanje i navike opštenja, da su u pitanju različiti karakteri i negativne emocije.

svadja_u_porodici

Antisocijalne porodice

asocijalna_decaTo gotovo i da nisu porodice nego privremena boravišta za decu koju roditelji nisu želeli, ne vole ih i ne prihvataju. Roditelji, po pravilu, amoralno žive, svađaju se, ugrožavaju sebe i decu, pijanče, varaju, galame. Uticaj takvih porodica na decu je krajnje negativan pa brigu o njima preuzimaju socijalne ustanove. Konfliktne situacije među supružnicima i sa decom su česte, a to dovodi do nervoze, isključivosti, netrpeljivosti. (I. P. Podlasij, 2004)

Odrastanjem deteta povećava se njegova sposobnost komunikacije i ispoljavanja želja, ambicija i stavova. Međutim i dalje je glavna emocionalna hrana deteta, roditeljska ljubav.

 

Odnos roditelja i deteta

U odnosu roditelja i dece, često ćemo primetiti odnos uslovljavanja. Roditelj se često obraća detetu rečima u kojima navodi da ako nešto uradi, onda će ga voleti ili mu prete suprotnim ukoliko nešto ne uradi. Ovim verbalnim uslovljavanjem ljubavi detetu se šalje poruka da ga roditelji vole „uslovno“ i da ta ljubav zavisi od onoga što treba da uradi ili ne. Time se formira svest deteta koje će se kasnije, verovatno i samo ponašati po tom modelu. Osim toga, ovaj model utiče i na samopouzdanje deteta i njegov odnos prema drugima.

To je pedantno-nadzorni stil koji je karakterističan po tome što roditelji nemaju poverenja u svoje dete, podvrgavaju ga totalnoj kontroli, trude sa da ga izoluju od vršnjaka, stalno je pod nadzorom. Apsolutno kontrolišu njegovo slobodno vreme, interesovanja, aktivnosti, komunikaciju sa drugom decom. Ovaj odnos u kome je ljubav uslovljena i u kome postoji pretnja da će dete ostati bez nje ukoliko ne promeni svoje ponašanje je u velikoj meri zasnovan na tradicionalnom uverenju i načinu vaspitanja zasnovanom i na pogrešnom shvatanju nekih hrišćanskih dogmi, gde se dobro nagrađuje, loše kažnjava, gde se veruje da ćemo pohvalom podstaći dete u dobrom, a pretnjom ili kaznom sprečiti loše ponašanje, što bi i bilo u redu da nije u pitanju nežna dečija duša koju treba graditi i izgrađivati. Često se dešava da pohvala nije dovoljna, a ni kazna da ne sprečava ponavljanje lošeg ponašanja. Dete je mnogo svesnije i kompleksnije biće od onih na kojima se te metode mogu primenjivati.

Pročitajte još… PRIPREMA DECE ZA SVET KOJI IH OČEKUJE

Family Portrait

Svaki čovek ima potrebu da bude prihvaćen od okoline i da mu bude pružena ljubav. Svako želi da bude deo nekog društva, da bude prihvaćen od njega, da ga drugi žele pored sebe i da on želi njih. Da bude član zajednice. Dete, kao ljudsko biće i samo ima veoma izraženu potrebu da bude voljeno, da voli, da bude prihvaćeno, da prihvata druge. Da bi razvoj deteta u zdravu ličnost bio potpun izuzetno je potrebno da se te potrebe ispunjavaju na zadovoljavajući način. Svima nam je poznat savet u kome se kaže, da para-fraziramo, ako volimo dete, učimo ga da voli, ako ga saslušamo učimo ga da sluša šta drugi pričaju, ako ga poštujemo kao ličnost učimo ga da poštuje druge.

Arnaldo Raskovski je rekao:

” Ako te tvoje dete potraži svojim pogledom – pogledaj ga”

“Ako te tvoje dete dodirne svojim rukama – zagrli ga,”

“Ako te tvoje dete dodirne svojim usnama – poljubi ga,”

“Ako tvoje dete hoće nešto da ti kaže – poslušaj ga,”

“Ako se tvoje dete oseća bespomoćno – pomozi mu.”

“Ako se tvoje dete oseća samo – prati ga”

“Ako se tvoje dete oseća žalosno – uteši ga”

“Ako se tvoje dete nalazi u poteškoćama – osokoli ga!”

“Ako tvoje dete doživi neuspeh – zaštiti ga”

“Ako tvoje dete izgubi nadu – ohrabri ga!“

 

Veoma često odrasli ne obraćaju dovoljnu pažnju na to kako se obraćaju deci. Ž. A. Muhatajeva ističe da je oštar autoritarni stil prepoznatljiv po fizičkom kažnjavanju dece čemu je naročito sklon otac koji za svaku sitnicu primenjuje nasilje. U takvim porodicama rastu agresivna deca koja vređaju slabe, male i nezaštićene. Takvu decu treba da zaštite organi socijalnog staranja. Savetodavni stil je suprotan autoritarnom. Roditelji, u odnosu sa decom, ispoljavaju potpunu bespomoćnost, beskrajno savetuju, razgovaraju, objašnjavaju, a ništa ne preduzimaju. Deca iz takvih porodica ”mogu vam sesti na glavu”.

Pročitajte još… UPIS U PRVI RAZRED: Šta psiholog savetuje?

Odbijajuće-ravnodušni stil se javlja, po pravilu, u porodicama u kojima roditelji, češće majka žive ”svojim ličnim stilom”. U novom braku majka ne nalazi vremena ni duševne snage za decu iz prvoga braka i ravnodušna je prema deci i njihovim postupcima. Deca su ostavljena sama sebi, osećaju se suvišnom, manje bivaju kod kuće i bolno doživljavaju majčin ravnodušan odnos. Vaspitanje po principu ”svetac u kući” često se javlja u odnosu sa poznom decom kada dugo očekivano dete dođe na svet kod starijih roditelja ili usamljene žene. U takvim uslovima sve detetove želje obavezno se ispunjavaju i ono se formira kao potpuni egoista.
Nedosledan stil je prepoznatljiv po tome što roditelji, češće majka, nemaju zadrške i samosavladavanja koji su neophodni za doslednu vaspitnu taktiku u porodici. Posledica su oštri emocionalni ispadi u odnosu sa decom – kažnjavanja, suze, ismevanja do umilno-laskavih izjava što dovodi do gubljenja roditeljskog uticaja na dete koje postaje neuračunljivo i nepredvidivo, ignoriše mišljenja starijih i roditelja).

Upućuju se prekori, upoređuju se deca sa drugom decom ili sa idealizovanom slikom kakvo dete treba da bude. Olako se daju kvalifikacije i deca označavaju kao loša, dosadna, naporna, neposlušna itd. Dečiji mozak funkcioniše drugačije od mozga odraslih. Deca brzo uče, odlično pamte. Isto tako pamte sve reči koje su im upućene i kojima su označena. Polako grade sliku o sebi na osnovu reči kojima su okvalifikovana.

srecna_porodica

Gube samopouzdanje, gube osećaj vrednosti i stiču sliku da ih roditelji ne vole, što stvara svojevrsni kompleks neprihvaćenosti, a slika roditelja je takva da su to ličnosti koje ih samo grde, ne razumeju ih, traže im mane, komanduju i određuju šta i kako.

Logično, sve ovo ne znači da dete ne treba da dobije poneki prekor. Problem nije u tome nego kada određeno ponašanje roditelja prema detetu postane ustaljeni način, sistem ponašanja i ophođenja. Roditelj treba da iskaže svoje nezadovoljstvo, ali ne detetom već njegovim, određenim, ponašanjem. Nezadovoljstva svih vrsta treba iskazati da se ne bi došlo do onoga što pojedini psiholozi nazivaju sindromom lopte za plažu.

Ukoliko potiskujemo nezadovoljstva, to je kao potiskivanje velike lopte u vodu. Kad-tad ćemo izgubiti kontrolu nad njom, a što smo je više potiskivali, više će iskočiti napolje. Tako je i sa potiskivanjem emocija, pozitivnih ili negativnih, tako i nezadovoljstava. Da sublimiramo, potrebno je izražavati nezadovoljstvo postupcima deteta, ali nikada ne samim detetom. Uvek treba kritikovati ponašanje, naravno i hvaliti ga ako je dobro.

Nikada ne treba poslati detetu poruku da je ono loše, nego da je njegov određeni postupak bio loš. Ukoliko dete uradi nešto što je za pohvalu, pohvalićemo to ponašanje i na kraju izvesti zaključak – uradio/la si to na veoma lep i dobar način, to ponašanje je dobro i plemenito, što znači da si ti dobar/a i plemenit/a. Uvek treba paziti na osećanja deteta, da ih ne povredimo, ali i da im ne stvorimo nerealnu sliku izazvanu preteranim hvaljenjem.

„Zagrlite svoje dete bar osam puta dnevno“

Detetu su veoma potrebne poruke da ga roditelji i okolina prihvataju. Neki psiholozi i lekari, poput Virdžinije Satir, preporučuju roditeljima da zagrle dete bar osam puta dnevno da bi se osećalo dobro, da bi se osetilo još prihvaćenijim. Zagrljaj i ostali znaci kojima šaljemo poruku detetu da je prihvaćeno su njegova duševna hrana.

Dete čije emotivne potrebe nisu zadovoljene, kome nije pružena ljubav u dovoljnoj meri, koje se ne oseti prihvaćenim može imati emocionalnih problema koji, opet, mogu dovesti do psihičkih teškoća i problema u ponašanju i socijalizaciji.

 

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, registrujte se i razmenite svoja iskustva sa ostalim članovima.

AUTOR:

dr Goran VilotijevićDr Goran Vilotijević je rođen u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene srednje, upisao je i završio, Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave. Po osnivanju Učiteljskog fakulteta, upisao je isti, a po završetku studija na Učiteljskom diplomirao je i na Filozofskom fakultetu na smeru – Pedagogija. Magistrirao je na Učiteljskom fakultetu na temu WEB portali u funkciji diseminacije didaktičko-informatičkih inovacija, a na Filozofskom fakultetu je doktorirao na temu Kritičko-emancipatorski i sistemski činioci organizacije nastave u efikasnoj školi.

Radio je devet godina kao nastavnik razredne nastave u dve beogradske škole. Nakon toga je bio rukovodilac u Centru za obrazovnu tehnologiju. Od 2002. do 2012. godine je bio direktor OŠ „Banović Strahinja“ u Beogradu. Trenutno predaje na Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu.

U svom dosadašnjem radu bavio se unapređenjem i inoviranjem nastave. Objavio je više stručnih radova u naučnim časopisima. U radovima se uglavnom orijentisao na unapređenje rada škole, na načine poboljšanja rada i učenja korišćenjem informacionih tehnologija kao i na načine unapređenja rada direktora i boljeg rukovođenja školom.

Podeli ovu vest

Ostavi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Mozete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Izgubljena šifra

Registruj se